2019 OPEL ASTRA K Uputstvo za upotrebu (in Serbian)

Vožnja i rukovanje199detektovano novo vozilo, sistemmože da ubrza vozilo, umesto da
ga uspori.
● Adaptivni tempomat ignoriše vozila iz suprotnog smera.
● Adaptivni tempomat ne razmatra pešake i životinje za kočenje i
polazak.
● Adaptivni tempomat uzima u obzir zaustavljena vozila samopri maloj brzini.
● Nemojte koristiti adaptivni tempomat tokom vuče prikolice.
● Ne koristite adaptivni tempomat na putevima sa nagibom većim
od 10%.
Krivine
Adaptivni tempomat proračunava
predviđenu putanju na osnovu
centrifugalne sile. Ova predviđena
putanja razmatra trenutne
karakteristike krivine, ali ne i dalju
promenu krivine. Sistem može da
izgubi iz vida vozilo ispred sebe ili da
razmatra vozilo koje nije u njegovoj
saobraćajnoj traci. To može da se
desi prilikom ulaska u krivinu ili
izlaska iz nje ili ako krivina postaje
oštra ili blaga. Kamera primenjuje
određenu ispravku na osnovu
detektovanih oznaka trake. Kontrolna lampica A će se ugasiti kada se
vozilo ispred više ne detektuje.
Ako je centrifugalna sila prevelika u krivini, sistem malo usporava vozilo.
Ova snaga kočenja nije predviđena
da spreči proklizavanje u krivini.
Vozač je odgovoran za smanjenje
izabrane brzine pre ulaska u krivinu i,
u opštem slučaju, za prilagođavanje
brzine tipu puta i postojećim
ograničenjima brzine.Autoputevi
Na autoputevima, podešenu brzinu
treba prilagoditi situaciji i vremenu. Uvek uzeti u obzir da adaptivni
tempomat ima ograničenu vidljivost i snagu kočenja i da mu treba
određeno vreme da proveri da li se
drugo vozilo nalazi na putanji kretanja ili ne. Osim toga, adaptivni tempomat
je dizajniran tako da koči što je kasnije moguće kako bi dozvolio da se traka
promeni pre automatskog kočenja.
Adaptivni tempomat možda ne može
da prikoči vozilo na vreme kako bi se
izbegao sudar sa mnogo sporijim
vozilom ili nakon promene
saobraćajne trake. To posebno važi
tokom brze vožnje ili smanjene
vidljivosti usled vremenskih uslova.
Prilikom ulaska na autoput ili izlaska
sa njega, adaptivni tempomat može
da izgubi iz vida vozilo ispred sebe i
ubrza vozilo do podešene brzine.
Zato treba smanjiti podešenu brzinu
pre izlaska ili ulaska.

200Vožnja i rukovanjePromena putanje vozila
Ako mu drugo vozilo uđe u putanju
kretanja, adaptivni tempomat prvo
analizira vozilo kada potpuno uđe u
putanju kretanja. Vozač mora da
bude spreman da pritisne pedalu
kočnice ako treba brže da prikoči.
Kretanje u brdskim uslovima i sa
prikolicom
9 Upozorenje
Nemojte koristiti adaptivni
tempomat na putevima na strmim brdima.
Performanse sistema pri kretanju u
brdskim uslovima zavise od brzine
vozila, opterećenja vozila,
saobraćajnih uslova i nagiba puta.
Sistem možda neće detektovati vozilo na svojoj putanji pri vožnji u brdskim
uslovima. Adaptivna kontrola pri
punoj brzini se automatski deaktivira
jer se vozilo zaustavlja uzbrdo pri
nagibu većem od 10%. U takvoj
situaciji budite spremni da preuzmete
upravljanje vozilom.
Aktiviranjem kočnica deaktivira se
sistem.
Radarski uređaj
Radarski uređaj se nalazi iza maske
hladnjaka, iza ili ispod amblema
marke.
9 Upozorenje
Radarski uređaj je pažljivo
centriran tokom proizvodnje.
Stoga, u slučaju čeonog sudara, nemojte koristiti sistem. Iako
izgleda da je prednji branik
neoštećen, senzor iza njega može da bude van položaja i da
nepravilno reaguje. Nakon

Vožnja i rukovanje201nesreće, kontaktirajte radionicu
radi provere i prilagođavanja
položaja radarskog uređaja.
Podešavanja
Podešavanja se mogu promeniti u
meniju za personalizaciju vozila na
informacionom displeju.
Izabrati odgovarajuće podešavanje u
Podešavanj. , I Vozilo na
informacionom displeju.
Info-Displej 3 124.
Personalizacija vozila 3 128.
Kvar
Ako adaptivni tempomat privremeno ne funkcioniše (npr. senzor pokriven
ledom, pregrejanim kočnicama ili
manevre pri malim brzinama) ili ako postoji neka trajna sistemska greška, poruka se prikazuje na
informacionom centru za vozača.
Poruke vozila 3 126.
Upozorenje o čeonom
sudaru
Sistem za upozoravanje o čeonom
sudaru može pomoći vozaču da
izbegne ili smanji štetu usled čeonog
sudara.
Ukoliko je vozilo opremljeno
konvencionalnim tempomatom,
upozorenje o čeonom sudaru koristi
prednju kameru na vetrobranu da
detektuje vozilo neposredno ispred
sebe, na pravcu.
Ukoliko je vozilo opremljeno
adaptivnim tempomatom, upozorenje o čeonom sudaru koristi radarski
senzor da detektuje vozilo
neposredno ispred sebe, na pravcu.
Vozilo ispred je označeno kontrolnom lampicom A.
Ako se vozilo prebrzo približava
vozilu koje je neposredno ispred
njega, aktiviraju se zvučno
upozorenje i upozorenje na
informacionom centru za vozača.
Dodatno, vozač se obaveštava
trepćućom crvenom LED trakom koja
se projektuje na vetrobranu u vidnom
polju vozača.
Preduslov je da upozorenje o čeonom sudaru sa sistemom prednje kamere
ne bude deaktivirano pritiskom na V
na upravljaču ili da upozorenje o
čeonom sudaru sa radarskim
senzorom ne bude deaktivirano u
meniju za personalizaciju vozila
3 128.
Aktiviranje Upozorenje o čeonom sudaru saprednjom kamerom detektuje vozila
na udaljenostima od otprilike
60 metara i automatski radi pri
brzinama većim od brzine hodanja.
Upozorenje o čeonom sudaru sa
radarskim senzorom detektuje vozila
na udaljenostima od otprilike
150 metara i automatski radi pri
brzinama većim od brzine hodanja.

202Vožnja i rukovanjeUpozoravanje vozačaKontrolna lampica za vozilo ispred
A svetli zeleno na instrument tabli
kada sistem detektuje vozilo na
putanji kretanja.
Kontrolna lampica A postaje žuta
kada udaljenost od vozila koje se
kreće ispred vas postane suviše mala ili se suviše brzo približavate drugom
vozilu.Pažnja
Boja svetala ove kontrolne
lampice ne odgovara lokalnim
saobraćajnim zakonima o
bezbednom odstojanju od vozila
koje se kreće ispred njega. Vozač
u svakom trenutku nosi svu
odgovornost za održavanje
bezbednog odstojanja od vozila
koje se kreće ispred njega u
skladu sa primenjivim
saobraćajnim pravilima,
vremenskim uslovima i stanju na
putevima itd.
Kada vreme do potencijalnog sudara sa vozilom ispred postane prekratko i
kada je sudar neizbežan, simbol
upozorenja za sudar iskače u
Informacionom centru za vozača i
vozač se obaveštava upozoravajućim
zvučnim signalima.
Pritisnuti pedalu kočnice i upravljati
vozilom, ukoliko situacija to zahteva.
Biranje trenutka davanja
upozorenja
Pritisnuti V ili E da biste podesili
osetljivost upozorenja na blizu,
srednje ili daleko, a na nekim
verzijama na isključeno.
Pritisak na prvo dugme prikazuje
trenutno podešavanje na
informacionom centru za vozača.
Dodatno pritiskanje na dugme će
promeniti ovo podešavanje. Izabrano podešavanje ostati aktivno dok se nepromeni. Tajming upozorenja će
varirati na osnovu brzine vozila. Što je
brzina vozila veća, to se upozorenje
kasnije javlja. Razmotriti saobraćajne i vremenske uslove prilikom biranjatrenutka davanja upozorenja.

Vožnja i rukovanje203
Podešavanje trenutka davanja
upozorenja je povezano sa
podešavanjem rastojanja do vozila
ispred kod adaptivnog tempomata.
Znači da se promenom trenutka
davanja upozorenja menja
podešavanje rastojanja do vozila
ispred kod adaptivnog tempomata.
Isključivanje
Sistem može da se deaktivira.
Na upozorenju o čeonom sudaru sa
radarskim senzorom, sistem može da se onemogući pomoću menija za
personalizaciju, 3 128.
Na upozorenju o čeonom sudaru sa
prednjom kamerom pritisnite V više
puta dok se na informacionom centru
za vozača ne pojavi Forward Collision
Alert Off (Isključeno upozorenje na
sudar sa prednje strane) .
Ukoliko se isključi upozorenje o
čeonom sudaru, davanje upozorenja
se podešava na "srednje" kada se
kontakt uključi sledeći put.
Poslednje izabrano podešavanje će
biti memorisano kada se kontakt
isključi.
Opšte informacije9 Upozorenje
Sistem za upozoravanje o čeonom
sudaru je samo sistem za
upozoravanje i ne aktivira kočnice.
Ako se vozilo prebrzo približi
vozilu ispred sebe, vozač možda
neće imati dovoljno vremena da
izbegne sudar.
Vozač je isključivo odgovoran za
održavanje odgovarajućeg
rastojanja u skladu sa
saobraćajnim uslovima,
vremenskim uslovima i vidljivošću.
Vozač mora uvek da bude
potpuno koncentrisan na vožnju.
Vozač mora uvek da bude
spreman da aktivira kočnice.
Sistemska ograničenja
Upozorenje o čeonom sudaru je
projektovano da upozori samo na
vozila, ali može da reaguje i na druge
predmete.
Sistem za upozoravanje o čeonom
sudaru ne može da detektuje vozilo
ispred sebe i performanse njegovog
senzora su ograničene u sledećim
slučajevima:
● na krivudavim putevima
● pri ograničenoj vidljivosti, npr. zbog magle, kiše i snega;
● kada je senzor pokriven snegom,
ledom, bljuzgavicom, blatom i
prljavštinom i kada je vetrobran
oštećen ili sadrži strane
predmete, npr. nalepnice

204Vožnja i rukovanjeObaveštenje o rastojanju dovozila ispred
Sistem za obaveštavanje o rastojanju
do vozila ispred prikazuje rastojanje
do vozila koje se kreće ispred.
Prednja kamera u vetrobranu koristi
se za detekciju rastojanja do vozila
direktno ispred putanje vašeg vozila.
Aktivira se pri brzinama većim od
40 km/h.
Prilikom detekcije vozila ispred,
prikazuje se rastojanje u sekundama
na stranici informacionog centra za
vozača.
Na displeju srednjeg nivoa, izabrati Info Meni ? preko MENU na ručici
pokazivača pravca i okrenuti
regulacioni točkić za izbor stranice za
obaveštenje o rastojanju do vozila
ispred 3 117.
Na složenijem displeju, izabrati meni
Informacije preko dugmadi na
upravljaču i pritisnuti o za izbor
sledećeg obaveštenja o rastojanju
3 117.
Minimalno rastojanje na koje se
ukazuje je 0,5 sekundi.
Ako nema vozila ispred ili je ono izvan dometa, prikazuju se dve crtice kao:
-.- sek.Ako je adaptivni tempomat aktivan,
ova strana prikazuje podešavanje
osetljivosti upozorenja umesto
sledećeg podešavanja udaljenosti.
3 193.
Aktivno kočenje u hitnoj situaciji
Aktivno kočenje u hitnoj situaciji
umanjuje štetu i povredu pri
direktnom sudaru sa vozilima i
preprekama ispred, onda kada sudar
više ne može da se izbegne ručnim
kočenjem ili upravljanjem. Pre

Vožnja i rukovanje205aktiviranja aktivnog kočenja u hitnoj
situaciji, vozač dobija upozorenje o
čeonom sudaru 3 201.
Ova funkcija koristi razne ulazne
veličine ( npr. senzor kamere, radarski
senzor, kočioni pritisak i brzinu vozila) kako bi izračunala verovatnoću
čeonog sudara.9 Upozorenje
Ovaj sistem ne oslobađa vozača
odgovornosti za vožnju i praćenja
situacije ispred vozila. Njegova
funkcija je ograničena na dodatnu
upotrebu samo za smanjenje
brzine vozila pre sudara.
Može da se desi da sistem ne
reaguje na pešake ili životinje.
Nakon iznenadne promene
saobraćajne trake, sistemu treba
određeno vreme da detektuje
novo vozilo ispred sebe.
Vozač mora uvek da bude
spreman da aktivira kočnice i
upravljač i tako izbegne sudar.
Funkcionalnost
Ako je opremljeno samo prednjomkamerom, aktivno kočenje u hitnoj
situaciji radi u stepenu prenosa za
kretanje unapred većem od brzine
hodanja do brzine od 85 km/h.
Sa aktivnim radarskim senzorom,
aktivno kočenje u hitnoj situaciji radi u
stepenu prenosa za kretanje unapred većem od brzine hodanja pri svim
brzinama.
Preduslov je da upozorenje o čeonom
sudaru sa sistemom prednje kamere
ne bude deaktivirano pritiskom na V
na upravljaču 3 201 ili da upozorenje
o čeonom sudaru sa radarskim
senzorom ne bude deaktivirano u
meniju za personalizaciju vozila
3 128.
Sistem čine: ● sistem za pripremu kočnica
● automatsko kočenje u hitnim slučajevima
● napredna pomoć pri kočenju
● pametna pomoć pri kočenju (samo sa radarskim senzorom)Sistem za pripremu kočnica
Kada se vozilo približava vozilu
ispred sebe toliko brzo da je sudar
verovatan, sistem za pripremu
kočnica malo povećava pritisak u
kočnicama. Tako se smanjuje vreme
odziva kada se zahtevaju ručno ili
automatsko kočenje.
Kočioni sistem je pripremljen i
kočenje može da bude brže.
Ako je opremljen samo prednjom
kamerom, sistem radi do brzine od 80 km/h.
Automatsko kočenje u hitnim
slučajevima
Nakon aktiviranja sistema za
pripremu kočnica i neposredno pre
sudara, ova funkcija automatski
aktivira kočnice do određene granice
kako bi smanjila udarnu brzinu
prilikom sudara ili sprečila sudar. U
zavisnosti od situacije, vozilo može
automatski da umereno ili jako
zakoči. Do ovog prednjeg
automatskog kočenja dolazi samo

206Vožnja i rukovanjeako se detektuje vozilo ispred sebe,
označeno indikatorom vozila ispred
sebe A 3 201.
Ako je opremljen samo prednjom
kamerom, sistem radi do brzine od
60 km/h.
Ispod brzine od 40 km/h sistem može da primeni puno kočenje.
Automatsko kočenje u hitnim
slučajevima može da uspori vozilo do
potpunog zaustavljanja da bi
pokušalo da izbegne potencijalni
sudar. Ukoliko do ovoga dođe,
automatsko kočenje u hitnim
slučajevima može da aktivira
električnu parkirnu kočnicu da bi
vozilo ostalo zaustavljeno. Za
otpuštanje pritisnite dugme električne
parkirne kočnice ili jako pritisnite
pedalu gasa.9 Upozorenje
Automatsko kočenje u hitnim
slučajevima je funkcija
automatske pripreme na sudar i nije projektovana da izbegne
sudare. Nemojte se oslanjati na
sistem da ukoči vozilo.
Automatsko kočenje u hitnim
slučajevima neće kočiti izvan svog radnog opsega brzina i reaguje
samo na detektovana vozila.
Napredna pomoć pri kočenju
Osim sistema za pripremu kočnica i
automatskog kočenja u hitnim
slučajevima, postoji i funkcija
napredne pomoći pri kočenju koja čini
funkciju pomoći pri kočenju
osetljivijom. Stoga slabije pritiskanje
pedale kočnice rezultuje trenutnim
jakim kočenjem. Ova funkcija
pomaže vozaču da koči brže i jače pre neposrednog sudara.
Ako je opremljen samo prednjom
kamerom, sistem radi do brzine od
85 km/h.
9 Upozorenje
Aktivno kočenje u hitnoj situaciji
nije projektovano za snažno
nezavisno kočenje ili automatsko
izbegavanje sudara. Projektovano je da smanji brzinu vozila pre
sudara. Može da se desi da ne
reaguje na pešake ili životinje.
Nakon iznenadne promene
saobraćajne trake, sistemu treba
određeno vreme da detektuje
novo vozilo ispred sebe.
Vozač mora uvek da bude
potpuno koncentrisan na vožnju.
Vozač mora uvek da bude
spreman da aktivira kočnice i
upravljač i tako izbegne sudar.
Sistem je projektovan da deluje na
sve putnike koji su vezali
sigurnosne pojaseve.
Pametna pomoć pri kočenju
Ukoliko je vozilo opremljeno
radarskim senzorom, pametna
pomoć pri kočenju može da se
aktivira kada se pedala kočnice brzo
pritisne tako što će obezbediti
pojačanje kočenja na osnovu brzine
približavanja i udaljenosti od vozila
ispred sebe.
Manje pulsiranje pedale kočnice ili
pomeranje pedale je normalno tokom ovog perioda i pritiskanje pedale
kočnice treba da se nastavi po