2016 OPEL ASTRA J Uputstvo za upotrebu (in Serbian)

Vožnja i rukovanje191Automatsko isključivanje:● Brzina vozila je manja od oko 30 km/h,
● Brzina vozila je veća od oko 200 km/h.
● Pedala kočnice je pritisnuta.
● Pedala kvačila je pritisnuta nekoliko sekundi.
● Ručica menjača je u položaju N.
● Brzina motora je u veoma niskom
opsegu.
● Uključen je elektronski sistem kontrole proklizavanja (TC) ili
elektronska kontrola stabilnosti
(ESC).
Aktiviranje memorisane brzine
Okrenuti točkić na RES/+ pri brzini
iznad 30 km/h. Prethodno podešena
brzina će se održavati.
Isključivanje
Pritisnuti m; kontrolna lampica m na
instrument tabli se gasi. Memorisana
brzina se briše.Pritiskanjem L za aktiviranje
graničnika brzine ili prekidom
kontakta takođe se isključuje i
tempomat i briše memorisana brzina.
Graničnik brzine
Graničnik brzine sprečava da vozilo
prekorači prethodno podešenu
maksimalnu brzinu.
Maksimalna brzina može da se
podesi ako je brzina veća od
25 km/h.
Vozač može da ubrzava samo do
prethodno podešene brzine.
Odstupanja od ograničene brzine
mogu da se jave pri vožnji nizbrdo.
Prethodno podešena granična brzina se prikazuje u gornjem redu
informacionog centra za vozača
(DIC) kada je sistem aktivan.Aktiviranje
Pritisnuti L. Ako je prethodno
aktiviran, tempomat ili adaptivni
tempomat se isključuje prilikom
aktiviranja graničnika brzine, a
kontrolna lampica m se gasi.

192Vožnja i rukovanjePodešavanje granične brzine
Pri aktivnom graničniku brzine držati
točkić u položaju RES/+ ili ga nekoliko
puta nakratko okrenuti u položaj
RES/+ , sve dok se željena
maksimalna brzina ne prikaže na
DIC-u.
Ili ubrzati do željene brzine i nakratko
okrenuti točkić u položaj SET/- da bi
se trenutna brzina memorisala kao
maksimalna. Granična brzina se
prikazuje na DIC-u.
Promena granične brzine
Pri aktivnom graničniku brzine,
okrenuti točkić u položaj RES/+ za
povećanje ili u položaj SET/- za
smanjenje željene maksimalne
brzine.
Prekoračenje granične brzine
U vanrednim slučajevima, moguće je
prekoračiti graničnu brzinu jačim
pritiskanjem pedale gasa iza tačke
otpora.
Granična brzina trepti na
informacionom centru za vozača
(DIC) i, zavisno od vozila, u ovom
periodu oglašava se i zvučni signal.
Otpustiti pedalu gasa i funkcija
graničnika brzine se ponovo aktivira
ako se održava brzina manja od
određene granice.
Isključivanje
Pritisnuti y: graničnik brzine se
isključuje i vozilo se može koristiti bez
ograničenja brzine.
Granična brzina se memoriše i
odgovarajuća poruka se pojavljuje na informacionom centru za vozača
(DIC).
Nastavak korišćenja granične
brzine
Okrenuti točkić u položaj RES/+.
Memorisana granična brzina će se
aktivirati.
Isključivanje
Pritisnuti L, indikator granične brzine
na informacionom centru za vozača
(DIC) se gasi. Memorisana brzina se
briše.

Vožnja i rukovanje193Pritiskanjem m za aktiviranje
tempomata ili adaptivnog tempomata
ili prekidanjem kontakta, deaktivira se
graničnik brzine i briše memorisana
brzina.
Adaptivni tempomat
Adaptivni tempomat je bolji od
standardnog tempomata zato što ima dodatnu funkciju za održavanje
određenog rastojanja do vozila ispred
sebe.
Adaptivni tempomat automatski
usporava vozilo kada se približava
vozilu koje se sporije kreće. Zatim
podešava brzinu vozila tako da može
da prati vozilo ispred sebe na
izabranom rastojanju. Brzina vozila
se povećava ili smanjuje u cilju
praćenja vozila ispred, ali ne
prekoračuje podešenu vrednost.
Može da dođe do ograničenog
aktiviranja kočnica i stop svetala.
Adaptivni tempomat može da
memoriše i održava brzine veće od
oko 50 km/h i da automatski koči
vozilo da bi pratio sporije vozilo ispred sebe do minimalne brzine od
30 km/h.
Adaptivni tempomat koristi radarski
senzor za detekciju vozila ispred. Ako
nema detektovanih vozila na putanji
kojom se vozilo kreće, adaptivni
tempomat se ponaša kao standardni.
Iz bezbednosnih razloga, sistem ne
može da se aktivira pre nego što se
pedala kočnice pritisne jednom onda
kada je dat kontakt. Nije moguće
aktiviranje u prvom stepenu prenosa.
Korišćenje adaptivnog tempomata se
uglavnom preporučuje na dugim
pravim putevima, npr. na
autoputevima ili regionalnim
putevima sa ujednačenim
saobraćajem. Ne koristiti sistem ako
održavanje konstantne brzine nije
preporučljivo.
Kontrolna lampica A 3 120, m
3 120.
9
Upozorenje
Vozač mora uvek da bude
potpuno koncentrisan na vožnju
uz pomoć adaptivnog tempomata. Vozač i dalje potpuno kontroliše
vozilo zato što pedala kočnice,
pedala gasa i prekidač za
otkazivanje imaju prioritet u
odnosu na sve operacije
adaptivnog tempomata.
Uključivanje
Pritisnuti C za uključivanje
adaptivnog tempomata. Kontrolna lampica m svetli belom bojom.

194Vožnja i rukovanjeAktiviranje podešavanjem brzineAdaptivni tempomat može da se
aktivira pri brzinama od 50 km/h do
180 km/h.
Ubrzati do željene brzine i okrenuti
točkić na SET/-, trenutna brzina se
memoriše i održava. Kontrolna
lampica m svetli zelenom bojom.
U gornjem redu informacionog centra
za vozača (DIC) prikazuju se simbol
adaptivnog tempomata, podešena
vrednost rastojanja do vozila ispred i
podešena brzina.
Pedala gasa se može otpustiti.
Adaptivni tempomat ostaje aktiviran
prilikom promene stepena prenosa.
Premošćavanje podešene brzine
Pritiskanjem pedale gasa, uvek je
moguće voziti brže od izabrane
podešene brzine. Nakon otpuštanja
pedale gasa, vozilo se vraća na
željeno rastojanje ako je ispred njega
sporije vozilo. U suprotnom se vraća na memorisanu brzinu.
Nakon aktiviranja sistema, adaptivni
tempomat usporava ili koči vozilo ako
ispred sebe detektuje vozilo koje je
sporije ili se nalazi na rastojanju koje
je manje od željenog rastojanja do
vozila ispred.9 Upozorenje
Ako vozač ubrza vozilo, sistem
deaktivira automatsko kočenje. To se označava iskačućim
upozorenjem na informacionom
centru za vozača (DIC).
Povećanje brzine
Kada je adaptivni tempomat aktivan,
držati točkić u položaju RES/+ (brzina
se povećava kontinualno u velikim
koracima) ili nekoliko puta aktivirati
položaj RES/+ (brzina se povećava u
malim koracima).
Ako se vozilo sa aktiviranim
adaptivnim tempomatom kreće
mnogo brže od željene brzine, npr.
nakon pritiskanja pedale gasa,
trenutna brzina može da se memoriše i održava kada se točkić okrene u
položaj SET/-.
Smanjiti brzinu
Kada je adaptivni tempomat aktivan,
držati točkić u položaju SET/- (brzina
se smanjuje kontinualno u velikim
koracima) ili nekoliko puta aktivirati
položaj SET/- (brzina se smanjuje u
malim koracima).
Ako se vozilo sa aktiviranim
adaptivnim tempomatom kreće
mnogo sporije od željene brzine,
npr. zbog sporijeg vozila ispred,
trenutna brzina može da se memoriše i održava kada se točkić okrene u
položaj SET/-.

Vožnja i rukovanje195Aktiviranje memorisane brzine
Ako je sistem uključen ali neaktivan,
okrenuti točkić u položaj RES/+ pri
brzini većoj od 50 km/h za
nastavljanje memorisane brzine.
Podešavanje rastojanja do vozila
ispred
Kada adaptivni tempomat detektuje
sporije vozilo na putanji kretanja,
podešava brzinu vozila tako da održi
rastojanje do vozila ispred koje je
izabrao vozač.
Rastojanje do vozila ispred može da
se podesi da bude malo, umereno ili
veliko.Pritisnuti E; trenutno podešavanje se
prikazuje na informacionom centru za vozača (DIC). Ponovo pritisnuti E za
promenu rastojanja do vozila.
Podešavanje se takođe prikazuje u
gornjem redu informacionog centra
za vozača (DIC).
Izabrano rastojanje do vozila ispred
označava se obojenim trakama za rastojanje na stranici adaptivnog
tempomata.
Podešavanje rastojanja do vozila
ispred je povezano sa podešavanjem trenutka davanja upozorenja o
čeonom sudaru.
Primer: Ako je izabrano podešavanje
3 (rano), vozač se upozorava ranije,
pre mogućeg sudara, i onda kada je
adaptivni tempomat neaktivan ili
isključen.9 Upozorenje
Vozač je isključivo odgovoran za
održavanje odgovarajućeg
rastojanja u skladu sa
saobraćajnim uslovima,
vremenskim uslovima i vidljivošću.
Kada to zahtevaju preovlađujući uslovi, rastojanje do vozila ispred
mora se podesiti ili sistem isključiti.

196Vožnja i rukovanjeDetekcija vozila ispred
Zelena osvetljena kontrolna lampica
za vozilo ispred A pojavljuje se na
brzinomeru kada sistem detektuje vozilo na putanji kretanja.
Ako se ovaj simbol ne prikaže ili se
prikaže nakratko, adaptivni tempomat neće reagovati na vozila ispred sebe.
Isključivanje
Vozač deaktivira adaptivni tempomat: ● Pritiskanjem y.
● Pedala kočnice je pritisnuta.
● Pedala kvačila je pritisnuta više od četiri sekunde.
● Pomeranjem ručice automatskog
menjača u položaj N.
Osim toga, sistem se automatski
deaktivira:
● Kada brzina vozila padne ispod 45 km/h ili premaši 190 km/h.
● Kada je sistem kontrole proklizavanja (TC) aktivan preko20 sekundi.
● Kad je aktivna elektronska kontrola stabilnosti (ESC).
● Kada nema saobraćaja i kada se
ništa ne detektuje na putu
nekoliko minuta. Tada nema radarskog eha i senzor može da
prijavi da je blokiran.
● Kada kočioni sistem pri neposrednom sudaru aktivira
kočnice.
● Kada je radarski senzor pokriven
ledom ili slojem vode.
● Kada je detektovan kvar u radaru, motoru ili kočionom
sistemu.Kada se adaptivni tempomat
deaktivira automatski, kontrolna
lampica m svetli belom bojom i simbol
upozorenja se prikazuje na
informacionom centru za vozača
(DIC).
Memorisana brzina se održava.
9 Upozorenje
Kada je adaptivni tempomat
deaktiviran, vozač mora da
preuzme potpunu kontrolu nad
kočnicama i motorom.

Vožnja i rukovanje197Isključivanje
Pritisnuti C za isključivanje
adaptivnog tempomata. Kontrolna lampica m se gasi. Memorisana
brzina se briše.
Prekidanjem kontakta takođe se
isključuje adaptivni tempomat i briše
memorisana brzina.
Napomene za vozača ● Pažljivo koristiti adaptivni tempomat na krivudavim i
planinskim putevima zato što
sistem može da izgubi iz vida vozilo ispred sebe, pa će moratida ga ponovo detektuje.
● Ne koristiti sistem na klizavim putevima zato što može da
izazove naglu promenu u
prianjanju pneumatika
(proklizavanje), a time i gubitak
kontrole.
● Ne koristiti adaptivni tempomat po kiši, snegu i bljuzgavici zato
što radarski senzor može da bude pokriven slojem vode,
prašine, leda i snega. Time sepogoršava ili potpuno narušava
vidljivost. Ako je senzor blokiran,
očistiti poklopac senzora.
Sistemska ograničenja ● Automatska kočiona sila sistema
ne dozvoljava naglo kočenje i
snaga kočenja možda neće biti
dovoljna da se sudar izbegne.
● Nakon iznenadne promene saobraćajne trake, treba da
prođe izvesno vreme da sistem
detektuje sledeće vozilo ispred sebe. U tom slučaju, ako je
detektovano novo vozilo, sistem
može da ubrza vozilo, umesto da
ga uspori.
● Adaptivni tempomat ignoriše vozila iz suprotnog smera.
● Adaptivni tempomat ne koči vozilo ispred parkiranih vozila,
pešaka ili životinja.Krivine
Adaptivni tempomat proračunava
predviđenu putanju na osnovu
centrifugalne sile. Ova predviđena
putanja razmatra trenutne
karakteristike krivine, ali ne i dalju
promenu krivine. Sistem može da
izgubi iz vida vozilo ispred sebe ili da
razmatra vozilo koje nije u njegovoj
saobraćajnoj traci. To može da se
desi prilikom ulaska u krivinu ili
izlaska iz nje ili ako krivina postaje
oštra ili blaga. Ako sistem više ne
detektuje vozila ispred, kontrolna
lampica A se gasi.
Ako je centrifugalna sila prevelika u
krivini, sistem malo usporava vozilo.
Ova snaga kočenja nije predviđena
da spreči proklizavanje u krivini.
Vozač je odgovoran za smanjenje
izabrane brzine pre ulaska u krivinu i,

198Vožnja i rukovanjeu opštem slučaju, za prilagođavanje
brzine tipu puta i postojećim
ograničenjima brzine.
Autoputevi
Na autoputevima, podešenu brzinu
treba prilagoditi situaciji i vremenu. Uvek uzeti u obzir da adaptivni
tempomat ima ograničenu vidljivost i snagu kočenja i da mu treba
određeno vreme da proveri da li se
drugo vozilo nalazi na putanji kretanja ili ne. Adaptivni tempomat možda ne
može da prikoči vozilo na vreme kako bi se izbegao sudar sa mnogo
sporijim vozilom ili nakon promene
saobraćajne trake. To posebno važi
pri brzoj vožnji ili smanjenoj vidljivosti
usled vremenskih uslova.
Prilikom ulaska na autoput ili izlaska
sa njega, adaptivni tempomat može
da izgubi iz vida vozilo ispred sebe i
ubrza vozilo do podešene brzine.
Zato treba smanjiti podešenu brzinu
pre izlaska ili ulaska.
Promena putanje vozila
Ako mu drugo vozilo uđe u putanju
kretanja, adaptivni tempomat prvo
analizira vozilo kada potpuno uđe u
putanju kretanja. Vozač mora da
bude spreman da pritisne pedalu
kočnice ako treba brže da prikoči.
Kretanje u brdskim uslovima i sa
prikolicom
Performanse sistema pri kretanju u
brdskim uslovima i sa prikolicom
zavise od brzine vozila, opterećenja
vozila, saobraćajnih uslova i nagiba
puta. Sistem možda neće detektovati
vozilo na svojoj putanji pri vožnji u
brdskim uslovima. Na strmim
uzbrdicama vozač možda mora da
koristi pedalu gasa da bi održao
brzinu vozila. Pri kretanju nizbrdo,
naročito sa prikolicom, možda mora
da koči da bi održao ili smanjio brzinu.
Aktiviranjem kočnica deaktivira se
sistem. Nije preporučljivo koristiti
adaptivni tempomat na strmim
brdima, naročito sa prikolicom.